Znate li šta su osuđenici na smrt izabrali za poslednji obrok: O njihovim zahtevima se godinama pripovedalo, jedan posebno šokirao
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Krista Pajk iz Tenesija trebalo je da bude prva žena pogubljena u toj državi posle više od 200 godina, ali je izvršenje smrtne kazne završeno haosom i ona je prebačena u bolnicu u teškom stanju.
- U danima posle neuspelog pogubljenja otkriveno je da je odbila poslednji obrok, što je podsetilo na neobične poslednje želje drugih osuđenika u američkim zatvorima.
Krista Pajk iz Tenesija trebalo je 30. septembra da postane prva žena pogubljena u toj američkoj saveznoj državi posle više od 200 godina. Umesto toga, pokušaj izvršenja smrtne kazne završio se potpunim haosom. Nakon što je primila dve doze pentobarbitala, Pajkova je ostala živa i prebačena je u bolnicu, gde se i dalje nalazi u teškom stanju.
U danima nakon neuspelog pogubljenja pojavili su se i detalji o njenim poslednjim satima u zatvoru, među kojima je i podatak da je odbila poslednji obrok. Time se pridružila malom broju osuđenika koji pred izvršenje kazne nisu želeli nikakav poseban obrok, dok su drugi upravo tada tražili hranu koja im je obeležila život ili birali neobične, ponekad gotovo simbolične poslednje želje.
Poslednji obrok nije svuda isti
Tradicija poslednjeg obroka decenijama postoji u američkim zatvorima, ali pravila nisu ista u svim saveznim državama. Osuđenici uglavnom mogu da izaberu šta žele da jedu, ali u granicama onoga što zatvorska kuhinja može da pripremi i u skladu sa propisima određene države. Zbog toga „poslednja želja“ često nije baš neograničena koliko se može učiniti na prvi pogled.
Neki zatvorenici odlučivali su se za jednostavna jela koja su voleli celog života, drugi za obilne obroke sa nekoliko vrsta mesa i deserta, dok je bilo i onih koji su pred smrt potpuno izgubili želju za hranom. Upravo zato su pojedini poslednji obroci tokom godina postali gotovo jednako poznati kao i ljudi koji su ih naručili.
Jedna maslina za Viktora Fegera
Jedan od najpoznatijih primera jeste Viktor Feger, koji je 1963. godine pogubljen vešanjem zbog otmice i ubistva. Dok su drugi osuđenici birali obilne obroke, on je zatražio samo jednu maslinu sa košticom.
Kasnije se navodilo da je želeo da koštica ostane uz njega i da iz njegovog groba izraste maslina kao simbol mira. Upravo zbog tog detalja njegov poslednji obrok ostao je jedan od najneobičnijih i najčešće pominjanih u istoriji američkih pogubljenja.
Džon Vejn Gejsi birao KFC i škampe
Pogledajte u galeriji njegove fotografije:
Potpuno drugačiji izbor napravio je serijski ubica Džon Vejn Gejsi, koji je 1994. godine pogubljen smrtonosnom injekcijom. Njegov poslednji obrok bio je daleko obilniji: tražio je 12 prženih škampa, KFC piletinu, pomfrit, jagode i dijetalni gazirani napitak.
Izbor KFC piletine imao je i vezu sa njegovim životom pre hapšenja, budući da je Gejsi svojevremeno upravljao restoranima tog lanca. Njegov poslednji obrok zato je godinama kasnije ostao jedan od onih koji su posebno privlačili pažnju javnosti.
Timoti Mekvej želeo samo sladoled
Timoti Mekvej, osuđen zbog bombaškog napada u Oklahoma Sitiju 1995. godine, u kojem je poginulo 168 ljudi, nije želeo veliki obrok. Pred pogubljenje 2001. godine zatražio je samo sladoled sa ukusom mente i komadićima čokolade.
Njegov jednostavan izbor često se pominje upravo zbog ogromnog kontrasta između težine zločina zbog kojeg je osuđen i gotovo svakodnevnog deserta koji je izabrao kao poslednju hranu pre izvršenja smrtne kazne.
Ted Bandi nije birao ništa
Pogledajte u galeriji njegove fotografije:
Ted Bandi, jedan od najpoznatijih američkih serijskih ubica, pred pogubljenje 1989. godine nije želeo da naruči poseban obrok. Zbog toga mu je poslužen tadašnji standardni zatvorski meni za osuđenike na smrt.
Na stolu su se našli biftek, jaja, krompir, tost sa maslacem i džemom, kao i mleko i sok. Bandi je tako ostao među poznatijim primerima osuđenika koji su odbili mogućnost da sami odaberu šta će jesti pred smrt.
Večera uz „Gospodara prstenova“
Roni Li Gardner, koji je 2010. godine pogubljen streljanjem u Juti, imao je znatno konkretniju želju. Za poslednji obrok tražio je biftek, rep jastoga, pitu od jabuka sa sladoledom od vanile i gazirani napitak.
Međutim, njegova želja nije se završila samo na hrani. Gardner je tražio da tokom obroka gleda trilogiju „Gospodar prstenova“, pa je upravo spoj večere i filmskog maratona njegov poslednji dan učinio jednim od najneobičnijih primera koji se i danas prepričavaju.
Pitu ostavio „za kasnije“
Posebno jeziva priča vezuje se za Rikija Reja Rektora, koji je 1992. godine pogubljen u Arkanzasu. Njegov poslednji obrok činili su biftek, pržena piletina, napitak i pita od oraha.
Pitu, međutim, nije pojeo. Prema kasnijim izveštajima, ostavio ju je sa strane i rekao čuvaru da je čuva „za kasnije“. Taj detalj godinama je ostao jedan od najpotresnijih primera vezanih za poslednje obroke osuđenika na smrt.
Video: Šta Srbi kažu o uvođenju smrtne kazne